Vađenje zuba – sve što treba da znate
Oralni hirurg, a ne stomatolog, može izvaditi zub kada je situacija složenija.
U mnogim slučajevima upravo oni vade treće kutnjake, odnosno umnjake.
Stomatolog ili hirurg prvo će umrtviti zub i okolinu anestetikom kako bi pacijent bio što opušteniji.
Iako samo vađenje zuba može biti neprijatno, često je ključni korak za ublažavanje bola i sprečavanje budućih komplikacija.
U ovom tekstu objašnjavamo različite vrste vađenja zuba i razloge zbog kojih su potrebne.
Takođe opisujemo kako se pripremiti i šta očekivati nakon zahvata.
Šta je vađenje zuba?
Vađenje zuba podrazumeva uklanjanje zuba iz vilice.
Stomatolozi i oralni hirurzi uklanjaju zube iz različitih razloga, kao što su:
-
karijes,
-
bolest desni,
-
zubne infekcije,
-
povreda zuba ili okolne kosti,
-
komplikacije sa umnjacima,
-
priprema za zubnu protezu,
-
priprema za fiksnu protezu (ortodontski aparat) ako su zubi previše zbijeni,
-
mlečni zubi koji ne ispadaju na vreme.
Vrste vađenja zuba
Odgovarajući tip zahvata zavisi od oblika, veličine, položaja i lokacije zuba u vilici.
Oralni hirurzi obično dele vađenja na jednostavna i hirurška:
-
Jednostavno vađenje obavlja se kada je zub vidljiv iznad desni i može se izvaditi u celosti.
-
Hirurško vađenje je složenije i zahteva uklanjanje dela desni, kosti, ili oba.
U nekim slučajevima, zub se mora vaditi u delovima.
Umnjaci su poslednji koji niču, a često i prvi koje je potrebno izvaditi, jer su kod mnogih ljudi impaktirani — nisu potpuno izrasli iz desni.
Vađenje umnjaka je jedan od najčešćih zahvata u oralnoj hirurgiji.
Priprema za vađenje zuba
Pre samog zahvata, pacijent obavlja konsultaciju sa stomatologom ili oralnim hirurgom.
Tokom tog razgovora lekar će:
-
uzeti detaljnu medicinsku anamnezu,
-
pitati o svim lekovima koje pacijent koristi.
U nekim slučajevima potrebno je privremeno obustaviti ili započeti uzimanje određenih lekova pre operacije, u zavisnosti od broja zuba i količine kosti koja se uklanja.
Pacijent takođe može dobiti određene lekove na sam dan zahvata.
Prekid uzimanja lekova za razređivanje krvi
Mnogi ljudi uzimaju antikoagulanse (lekove za razređivanje krvi) da bi sprečili stvaranje krvnih ugrušaka.
Ovi lekovi mogu izazvati pojačano krvarenje tokom operacije.
Oralni hirurg obično može kontrolisati krvarenje:
-
korišćenjem lokalnih sredstava za zgrušavanje,
-
pakovanjem rane sterilnom gazom ili materijalom koji se razgrađuje,
-
šivenjem rane nakon vađenja.
Nakon zahvata, držanje gaze i blagi pritisak pomažu da se krvarenje zaustavi.
Važno je da pacijenti koji uzimaju lekove za razređivanje krvi o tome obaveste svog stomatologa ili hirurga.
Lekar može zatražiti skorije rezultate krvne slike kako bi procenio da li treba promeniti terapiju ili nastaviti po planu.
U većini slučajeva nije potrebno prekidati upotrebu ovih lekova pre vađenja zuba, ali svaku odluku treba doneti u dogovoru sa lekarom.
Primena antibiotika
U određenim situacijama stomatolog može prepisati antibiotike pre vađenja zuba — na primer, ako postoji široko rasprostranjena infekcija sa simptomima kao što su povišena temperatura ili otok.
Zubobolja bez otoka obično ne zahteva antibiotike.
Uvek ih treba uzimati tačno prema uputstvu lekara, jer nepotrebna upotreba može dovesti do otpornosti bakterija.
Antibiotici su takođe potrebni osobama sa povećanim rizikom od infektivnog endokarditisa — infekcije srčanih zalistaka ili unutrašnje ovojnice srca.
Prema preporukama Američkog udruženja za srce (AHA), antibiotici se savetuju osobama koje imaju:
-
veštačke srčane zaliske,
-
istoriju operacije zalistaka sa veštačkim materijalom,
-
transplantaciju srca sa oštećenjima zalistaka,
-
određene urođene srčane mane,
-
raniji slučaj infektivnog endokarditisa.
Anestezija tokom zahvata
Pacijent obično dobija lokalnu anesteziju u blizini mesta vađenja.
To potpuno umrtvi nerv, pa tokom zahvata nema bola.
Osećaj utrnulosti može trajati nekoliko sati nakon intervencije.
Po želji, pacijent može dobiti dodatni anestetik ili sedativ radi smanjenja anksioznosti.
U zavisnosti od ordinacije, mogu se primeniti:
-
azot-oksid (smeh-gas),
-
oralni sedativi (tablete za smirenje),
-
intravenska (IV) sedacija,
-
opšta anestezija (potpuno uspavljivanje).
Ako stomatolog u ordinaciji nema ove opcije, može uputiti pacijenta oralnom hirurgu koji ih primenjuje rutinski.
